Крушевачко подручје се одликује богатом и садржајном историјском прошлошћу, која је стварана у тешким и драматичним ситуацијама. У трагичним условима стварања историје, че- сто је број крушевачких пустоселина био већи од броја насељених села, због чега је изостала писана евиденција о већем делу историјске прошло- сти крушевачког подручја. Турски акини су уништавали све пред собом, убијајући Србе и не остављајући писане изворе о томе. Затечено српско становништво је наступајућа турска војска гонила са старих станишта пљачком и убијањем и приморавала га да прихвати тешке услове живота у новим стаништима, као пребеци. Један од ретких писаних докумената из тога доба представља поменути дефтер из половине петнаестог века.

Богата историјска про- шлост крушевачког подручја и његовог становништва гледа се као на ак- тивни садржај каснијих историјских стања, а не као на нешто минуло, што је отишло у неповрат и што је мртво.

крушевачко подручје и његово становништво одликује дубока и са- држајна историјска прошлост, са различитим збивањима током напретка и страдања. 

крушевачко подручје и његово становништво одликује трагична про- шлост, испуњена сталним ратовима, разарањем насеља и страдањем станов- ништва, са врло тешким последицама. У свим тим страдањима интереси Срба су остајали по страни, а доминирали су договори великих сила.

 

 

 

14. vek

У периоду средњевековне српске државе, у доба кнеза Лазара, Крушевац је био престоница Србије. 

У многим се- лима су и до данас сачувани разни материјални остаци из периода средњеве- ковне српске државе, који нам сведоче о друштвеном животу тадашњег доба и о постојању јаког историјског континуитета насеља и становништва на кру- шевачком подручју. Тако, на пример, у селима: Кукљин, Бела Вода, Брајко- вац, Коњух, Велика Дренова, Лазаревац, Текија, Гаглово – Старосело, сачува- на су стара гробља и споменици са натписима и именима још из средњевеков- не Србије: њиве са остацима гробља, цигле као подлога "Царског друма", ве- лике потковице, врхови од копља и стреле, комади од мамуза, узенгија, стари новац, земљано посуђе, а код села Кукљин развалина куле као и Стражарац, који представља један вис одакле се пазило да непријатељ не пређе Мораву.

15. vek

Са освајањем тврђаве Ново Брдо, у српским земљама је коначно ус- постављена турска власт (после 66 година српско – турског двовлашћа: од 1389–1455). Када су Турци укинули двовлашће у нашим земљама, Порта је успоставила феудални систем на освојеној територији, на линији Скопље- Сарајево и Ниш–Крушевац–Смедерево. Са надирањем турских освајача и са падом средњевековне српске државе, он губи престони значај. Непосредно после дефинитивног запоседања града Крушевца од стране Тура- ка, они га именују у Алаџа Хисар (Шарени Град), основавши крушевачки сан- џак или лива Алаџа Хисар (1455), када га претварају у седиште новоформира- ног санџака под истим именом.

Султан је преко пореза настојао да што више привред- но онеспособи и умртви вазалне државе, а онда их је пљачкао и разарао. То је утицало на велика померања становништва. У опљачкану и опустошену земљу, Турци су насељавали муслимане, док се хришћанско становништво повлачило.

На основу података из табеле 1. види се да је крушевачка област половином 15. века била подељена на 24 тимара и 29 села. Дакле, већи је број села од броја тимара, а то значи да је два или више села било обухва- ћено једним војним поседом. Међутим, овом броју је потребно додати и укупно 36 непознатих села, чија територијална припадност није одређена, а међу којима има и из крушевачке области.  Тимари су представљали специфичан систем ситне феудалне својине турског феудализма, дошло је до уситњавања феу- далних лена у рукама многобројних ситних војних племића. Институција тимара била је основа јаке централне власти, чији је основни циљ био вој- ничко јачање и проширивање освојених територија

Од укупно пописаних деведе- сет осам мезри и три манастира, са подручја Крушевца нису забележени ни у једном случају. Поред тога, на основу података о занимању власника тимара (черибаша, загарџија, чакирџија, туфекчија или сатракчија), види се да су села и њихови житељи били најчешће у служби учешћа у војним походима, обраде земље као и развоја сточарства и лова. Висина прихода зависила је од развоја ових делатности, што су оне развијеније и укупан годишњи приход села био је више од 1000 акчи. А од укупног броја попи- саних села, чак 58.1% њих имало је такав приход.

Половином 15. века, број кућа у многим селима кретао се између 3 и 30. Села која су према- шила 50 домова много се била ређе заступљена, док су она са више од 80 и са 100 кућа била права реткост и забележена су само у једном случају: село Дреновац, са 95 домова (данас припада општини Александровац). Више од ¼ свих села била су у групи до 15 домова (25.8%), а просечно је било 20 до- мова по једном селу, на основу чега се може закључити да су села круше- вачке области, најчешће била са мањим бројем домова.

Анализа података овог пописа од значаја је и услед тога што је та- да укупан број домова (572) био подељен на два дела: на 526 домаћинстава у којима је мушкарац био старешина и 46 удовичких, што у укупном броју кућа (породица) има високо учешће од 8.7%. Удовичка домаћинства су из- двојена јер су она, према османско-турским законским одредбама, посебно третирана. Она су била ослобођена од неких пореских обавеза, а и оно што су била обавезна да дају давала су у смањеном износу. Друштвену улогу старешине домаћинства удовице су обављале привремено, до одрастања деце, када је на њихово место ступао мушки потомак умрлог домаћина.

Удовице су пописиване јер су оне биле старе- шина домаћинства у коме је поред њих било још и деце, неспособне за вој- не походе. Највећим бројем пописаних удовица издваја се село Коњух, где је чак 13% удовичких у односу на укупан број пописаних домова (10 удо- вичких у поређењу са 77). Велики број удовичких домаћинстава у сагла- сности је са тврдњом да су се пред крај пада српске средњевековне државе на овом простору често изводили војни походи са тешким последицама по хришћанско становништво, који су настављени и касније, током наше тра- гичне прошлости.  

18 vek

Почетком 18. века, круше- вачко подручје је између Турске и Аустрије подељено долином Западне Мо- раве на два дела: аустријски део и турски. Тада су Турци, повлачећи се пред аустријском војском, уништавали све пред собом, како би онемогућили или бар што више отежавали продирање аустријске војске. Због тога су Аустри- јанци стигли само до Сталаћа, где су се зауставили и где је одређена граница Аустрије и Турске, делећи становнике крушевачког подручја на аустријске и турске поданике.

Тако формирани санџак у 16. веку је захватао централну и југоисточну Србију, од планина Жељин и Копаоник на западу, до данашње југословенско-бугарске границе, код Калне и Срезимироваца на ис- току и од Параћина на северу, до Гњилана на југу.

19. vek

Одвајање Крушевца и његовог подручја од осталог дела Ср- бије и његово претварање у пограничну област, догађало се и касније, почет- ком 19. века, после коначног ослобађања Србије од четворовековног подани- штва Турској. Повлачењем нове српско-турске границе, поједини сеоски ата- ри крушевачког подручја једним делом су припали Србији, док су другим остали Турској. Крушевац је све до 1833. остао турска варош. Дешавало се и то да је само село остало на једној страни, док су сеоска имања, пашњаци и ливаде, њиве, виногради, воденице, појила за стоку, сеоски путеви припали другој страни. Било је и случајева да је нова граница ишла средином села.

 

 

ТУРСКИ ПОПИС КРУШЕВАЧКЕ ОБЛАСТИ ИЗ 1444–1446. ГОДИНЕ 

 У овом раду се проучава становништво крушевачког подручја из периода половине петнаестог века (1444–1446) а на основу сачуваног тур- ског пописа, дефтера под називом: Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време прве владе Мехмеда II (1444–1446), који има изузетну вредност јер је рађен на самом терену.

 

 

 

POPIS STANOVNIŠTVA I IMOVINE  U SRBIJI IZ 1834. GODINE

OKRUŽIJE KRUŠEVAČKO

KAPETANIJA KRUŠEVAČKA

BROJ VAROŠI  BROJ SELA  BROJ KUĆA UKUPAN BROJ STANOVNIKA POL MUŠKI   POL ŽENSKI
 1 59 1712 10705 5083 5622

 

 

 

 

KRUŠEVAC DETALJNIJE
TRSTENIK DETALJNIJE
VARVARIN DETALJNIJE
ALEKSANDROVAC DETALJNIJE
ĆIĆEVAC DETALJNIJE