U poslednjih desetak godina, oko 200 neženja sa teritorije Rasinskog okruga pronašlo je svoju sreću oženivši se devojkama iz Albanije.  Ova pojava donela je mnogo ohrabrenja stotinama neženja.

Da je natalitet u selima Rasinskog okruga u padu i da je sve veći broj neženja i nije neka vest. U mnogim selima se godinama nije čuo dečji plač jer devojke neće da se udaju za mladiće sa sela i ne žele da žive na seoskim imanjima. 

Ovu sumornu sliku naše svakodnevice potire jedna gotovo neverovatna pojava koja traje već duži niz godina i donela je mnogo ohrabrenja stotinama srpskih neženja – seoski mladići iz Srbije koji se sve više žene mladim Albankama.

Naše devojke koje su iz grada kao i devojke koje su sa sela neće da se udaju na selo tako da na hiljade i hiljade momaka ostaje neoženjeno. Veliki problem. Većina naših devojaka želi lep i lagodan život sa puno provoda, noćnog života, putovanja i novca. Za razliku od albanki koje su se pokazale kao odlične domaćice koje poštuju svoje izabranike, njegove roditelje posebno, koje se ne libe svakakvog seoskog posla, i pre svega patrijarhalno su vaspirtane i žele da osnuiju svoje porodice, da imaju potomstvo.

Devojke iz Albanije imaju nešto usađeno u sebi što je sasvim ljudski, a to je da ne žele da ostanu neudate jer je to za njih ponizno i veruju da znači da nisu mogle da se udaju, za razliku od naših devojaka kod kojih je to sasvim normalna pojava.

Uz to, porodica i odgoj dece su im svetinja, baš kao i poštovanje svog supruga kao stožera porodice. O skromnosti ovih devojaka ne treba mnogo polemisati. Albanke su oživele pojedina sela i domaćinstva iz kojih se ponovo čuje dečiji plač i graja.

Problem koji se javlja kod svih pridošlih albanki je svakako jezik i potrebno je da lokalna zajednica a i država Srbija uloži određene napore na integraciji. To može uraditi na dva načina i to kao prvo potrebno je organizovati škole srpskog jezika u kojima bi one učile srpski jezik i upoznale srpsku kulturu. To nije ništa strano jer u svim zemljama Evropske unije postoje škole za emigrante koje imaju istu funkciju. Drugo je, olakšati administraciju za dobijanje potrebnih dokumenata.

Za sada prednjače neženje iz opštine Brus, Aleksandrovac i Trstenik

Iako se godinama u nazad može naslutiti bojazan onih koji celu situaciju posmatraju sa strane, o tome da će se sada na ovim prostorima razviti albanski običaji, kao i da će se rađati deca sa albanskim korenima, koja će vremenom i “vući” na tu stranu, postavlja se pitanje da li bi sela, domaćinstva uopšte bilo. 

Većina devojaka koje dolaze iz Albanije je iz okoline Skadra. To su uglavnom hrišćanke katoličke veroispovesti čiji su preci bili pravoslavci. Srbija je Londonskom konvencijom 1912. godine izgubila Skadar i  njihovi potomci su morali da prime islam ili katoličanstvo, a pod uticajem zapada primali su katoličanstvo.

Za sada se ovaj put pokazao kao uspešan u borbi protiv bele kuge, ali i potpunog izumiranja sela, domaćinstva.

 

KURSNA LISTA

Vrednosti Indeksa Berza

KRUŠEVAC DETALJNIJE
TRSTENIK DETALJNIJE
VARVARIN DETALJNIJE
ALEKSANDROVAC DETALJNIJE
ĆIĆEVAC DETALJNIJE